Sito in Italia dove è possibile acquistare la consegna acquisto Viagra a buon mercato e di alta qualità in ogni parte del mondo.

Zakote. zelena sveska. _veroslav stefanovic.qxd

Ca hi er de ver du re, Gal li mard, Pa ris, 1990 Après be a u co up d’années, Gal li mard, Pa ris, 1994 Copyright za srpski jezik Narodna biblioteka ,,Stefan Prvoven~ani” copyright of the translation: S. Fischer Foundation by order of TRADUKI Izdava we ovog dela podr`ao je TRADUKI, kwi`evna mre`a koju ~ine Savezno ministarstvo za evropske i internacio- nalne poslove Austrije, Ministarstvo inostranih poslova Nema~ ke, [vajcarska fondacija za kulturu „Pro Hel ve ci ja”,„KulturKontakt Austrija”, Gete institut, Javna agencija zakwigu Republike Slovenije, Ministarstvo kulture Republi- ke Hrvatske i Fondacija „S. Fi{er”.
Cet ouvra ge a bénéfi cié du so u tien des Pro gram mes d’aide à la pu -bli ca tion de l’In sti tut français.
Ovo delo je dobilo podr{ku Francuskog instituta u okviru Ponekad pomislim da ako jo{ uvek pi{em, to je sto-ga, ili bi pre svega trebalo da bude, da bih priku-pqao fragmente, vi{e ili ma we jasne i uver qive,jedne radosti za koju bismo rado poverovali da jeeksplodirala, nekada davno, kao neka unutra zvezda, i svoju pra{inu razasula u nama. ^i wenicada se ne{to od te pra{ine upali u nekom pogledu,nesum wivo je ono {to nas uznemiruje, o~arava ilizavodi najvi{e; a to je, ako bo qe pogledamo, ma weneobi~ no nego zate}i wen blesak, ili refleks togfragmentovanog bleska, u prirodi. U najma wu ruku,ovi }e refleksi biti za mene poreklo mnogih sa wa-rija, ne uvek potpuno neplodnih.
Ovoga puta, radilo se o tre {wi; ne o tre {wi u cvatu, koja nam govori bistrim jezikom; nego o tre -{wevom stablu punom tre{a junske ve~eri, s druge strane `itnog po qa. Ponovoje to bilo kao da se neko pojavio tamo i kao da vamgovori, ali ne govore}i vam, ne daju}i vam nikakavznak; neko, ili pre neka stvar, i to „lepa stvar”, iz-vesno; ali, dok bi se, da je u pita wu bila qudska fi-gura, neka {eta~ica, u moju radost upleli nemir ipotreba, ubrzo, da potr~im ka woj, da je dohvatim,isprva nesposoban da govorim, ne samo zato {tosam suvi{e tr~ao, potom da je ~ujem, da odgovorim,da je uhvatim u mre`u svojih re~i ili da se uhvatimu mre`u wenih – i otpo~ela bi, uz malo sre}e, sa-svim druga~ija pri~a, u prepletu, vi{e ili ma we postojanom, svetlosti i senke; i otpo~ela nova qu- Odvijala se, dakle, neka vrsta metamorfoze: ta bavna pri~a kao potok ro|en iz novog izvora, u pro- zemqa {to je postajala svetlost; ta p{enica {to je le}e – {to se ti~e ove tre {we, nisam osetio nikakvu prizivala ~elik. Istovremeno, bilo je to kao da se `e qu da je dohvatim, osvojim, posedujem; ili bo qe suprotnosti me|usobno pribli`avaju, stapaju, u re~eno: desilo se to, bio sam dohva}en, osvojen, ni- tom trenutku, koji je i sam bio ~as prelaska dana u je se imalo {ta o~ekivati, kao ni pitati; radilo se no}, kada }e luna, kao neka vestalka, zameniti atlet- o drugoj vrsti pri~e, susreta, govora. Jo{ te`eg za sko sunce. Tako da smo se ose}ali kao da nas neko od- vodi, ne zapovednom {akom ili bi~em groma, negopod pritiskom gotovo neprimetnim i ne`nim kao Izvesno je da mi ta ista tre {wa, izva|ena, iz- milova we, veoma daleko, natrag u vremenu, i duboko dvojena iz svog mesta, ne bi govorila bogzna {ta, u u nama, prema tom imaginarnom dobu kada su najbli- svakom slu~aju ne istu stvar. Kao {to ne bi, i da sam `e i najda qe bili jo{ uvek povezani, te je svet nu- je zatekao u nekom drugom trenutku dana. Verovatno dio umiruju}i izgled ku}e ili, ponekad, ~ak i hra- bi ostala nema i da sam je tra`io, ispitivao. (Neki ma, a `ivot izgledao kao muzika. Verujem da mi je, misle da se „nebo okre}e” od onih koji ga zamaraju zapravo, veoma oslabqeni refleks svega toga stizao svojim nadama, svojim molitvama. Ako bismo uzeli jo{ uvek, kao {to nam sti`e ona stara svetlost ko- doslovno ove re~i, kakva bi to {kripa {arki bila ju su astronomi nazvali „fosilnom”. Hodali smo kroz veliku ku}u otvorenih vrata, koju je nevidqi-va lampa prigu{eno obasjavala; nebo je bilo kao Poku{avam da se {to bo qe setim, prvo, da je bilo staklena obloga koja bi zadrhtala pri prolasku ve~e, {tavi{e, veoma kasno, dosta nakon zalaska sun- hladnijeg vazduha. Putevi su bili ku} ni. Kosir i ca, u ~asu kad se svetlost zadr`ava du`e nego {to bi- trava bili su jedno; ti{inu bi ma we probijalo a ste o~ekivali, pre no {to tama kona~ no prevlada, i vi{e uve}avalo laja we psa i posled wa slaba ogla- {to je na svaki na~in milost; jer je jedno odga|a we {ava wa ptica. Okno oblo`eno tankim slojem sre- bra be{e okrenulo prema nama svoje bleskove. Tada ubla`eno – kao kada bi neko, nekada davno, donosio se, tamo, relativno daleko, be{e pojavilo, s druge lampu do va{eg uzglavqa kako bi oterao utvare. To je i ~as u kojem ta pre`ivela svetlost, ~ije `ari{te tamnijim, koja }e uskoro biti cr wa od no}i {to im vi{e nije vidqivo, izgleda kao da isijava iz unu- san zakla wa li{}em i pticama, to veliko tre {we- tra {wosti stvari i da se pe we iz zemqe; a, te ve~e- vo stablo puno tre{a wa. To vo}e bilo je kao duga~ak ri, iz zemqanog puta kojim smo i{li, ili, pre, iz grozd od crvenila, bujica crvenila, u tamnozelenom; po qa p{enice, ve} visoke iako jo{ uvek zelene, go- vo}e u kolevci ili kotarici od li{}a; crvenilo u tovo metalne, da biste pomislili na se~ivo, kao da zelenilu, u ~asu kad stvari klize jedne u druge, u ~asu je li~ila na kosir koji }e je uskoro se}i.
sporog i ne~ujnog pojavqiva wa metamorfoze, u ~asu re}i da je bilo kao suspendovana vatra, koja ne bi raz- ukaziva wa maltene drugog sveta. U ~asu kad izgleda dirala niti grizla, koja bi bila pome{ana sa vodom, kao da se ne{to pomera poput vrata na {arkama.
sadr`ana u vla`nim kuglicama, sti{ana, ukro}ena? Kakvo je to crvenilo {to me iznena|uje, oraspo- lo`uje u toj meri? Izvesno nije crvenilo krvi; da je mqene vatre, ven~ane s no} nom vodom, s no}i u nasta- drvo koje je stajalo na drugom kraju po qa bilo po- ja wu, neizbe`nom, ali koja se jo{ nije dogodila? vre|eno, i imalo tako poprskano telo, bio bih samou`asnut. Ali nisam od onih koji misle da drve}e krvari, i koje odse~ena grana mo`e da potrese koli- kao da{ak vazduha, postaju}i sve sve`ija kako se no} ko i ra weni ~ovek. Bilo je to pre kao crvenilo va- pribli`avala. Mislim da je na{a ko`a, sve sme`ura- tre. Me|utim, ni{ta nije gorelo. (Uvek sam voleo nija s godinama, postala gipkija na nekoliko trenu- taka, kao {to se zemqa odmrzava i nova voda izvire tlost i toplota, ali, isto tako, jer se pomera, i kopr- ca i grize, i neka vrsta divqe `ivoti we; i, na dubqina~in, jo{ vi{e neobja {wiv, neka vrsta otvora u ze- Postojala je veza izme|u li{}a i no}i, i reke u mqi, rupa u barijerama prostora, stvar koju je te{ko da qini, koja se nije podrazumevala; postojala je i pratiti tamo kuda, ~ini se, `eli da vas odvede, kao izme|u vo} ki i vatre, ili svetlosti. Ono {to nas je da plamen uop{te nije od ovoga sveta: potajan, }u- zaustavilo, i {to je izgledalo kao da nam govori s dqiv, i samim tim izvor radosti. Te vatre jo{ uvek druge strane po qa nabranog od vetra kao neka bez- gore u mom se}a wu, ~ini mi se da, u ovom momentu, bojna reka, li~ilo je donekle, ne prestaju}i da bude prolazim pored wih. Imate utisak da ih je neko na- tre {wevo drvo puno tre{a wa, ~ija bi se raznoli- sumce posejao po po qima i da sve procvetaju isto- kost, da sam se pribli`io, mogla prepoznati – kao vremeno, sa zimom. Ne mogu da odvojim o~i od wih.
{to ni druge stvari oko nas nisu prestale da bude Da li znam, ~ak i kada ne mislim na to, da se, dok put, po qe, nebo – li~ilo je, dakle, na mali prirod- pucketaju, hrane uvelim li{}em? Kratkotrajno su ni spomenik koji bi najednom bio obasjan, iznutra, drve}e koje vetar trese. Ili lisice, ri|e drugarice).
svetim uqem, na neku vrstu stuba, ali sposobnog da Ali, to crvenilo, tamo, nije gorelo, nije pucke- {umi, iako je u tom trenutku ono izgledalo potpu- talo; nije bilo ~ak ni `ara, {to preostaje, rasut, u no nepomi~ no – ukra{eno, u ne~iju slavu, grozdom da qini, na kraju dana. Umesto da se pe we kao plame- vo}aka, pripitomqenom vatrom; te kad biste ga po- novi, ono je curilo ili visilo, pravi grozd, crveni gledali, iako ste mislili da samo hodate i suvi{e ukrasi, ili purpurni; u zaklonu potamnelog zeleni- prisnim putevima, sve se me walo i zadobijalo dru- la. Ili bi, uprkos tome, jer je obasjavalo i zagreva- ga~iji smisao, ili, naprosto, smisao; kao kad po~ ne lo, jer je izgledalo kao da dolazi izdaleka, trebalo pesma u nekoj sali, ili samo obi~an govor, mada ne bilo koji, u nekoj sobi, uvek su to ista sala, i ista Purpurna jaja ispod tog nalegnutog tamnog perja.
soba, ne izlazite odatle, kao {to ne prestajete da seizla`ete minucioznom razornom radu vremena, a Praznik u da qini, pod svodovima li{}a. Na od- uprkos tome, izgleda da se ne{to bitno promenilo.
Te ve~eri, mo`da sam ose}ao, i nesvestan toga, da suvreme, ~asovi koje sam pro`iveo, dnevni, ali i no} - Tantal? Da, kad bi ove vo} ke bile dojke. Ali nisu ni, prodirali polako u te plodove kako bi se oni za- okru`ili i, kona~ no, zarumeneli; da su sadr`avali,suspendovano, sve to, i oni sami suspendovani u svom Saveti do{li spo qa: izvesna mesta, izvesni tre- zaklonu od li{}a, kao nalegnutog preko wih svojim nuci, „inkliniraju” nam, postoji ne{to kao priti- zelenim krilima, ali ubrzo tamnijeg i tamnijeg od sak ruke, nevidqive, koja vas poti~e da promenite neba podno kojeg je, usnulo, jedva ~ujno {umilo.
pravac (koraka, pogleda, mi {qe wa); ta ruka moglabi biti i jedan da{ak, poput onog {to usmerava li- Bo qe bi mi bilo da sam pri{ao da uberem to vo- {}e, oblake, jedrilice. Insinuacija, glasom sasvim }e, pomisli}e neko, bez mnogo pompe. Ali, umem i da tihim, kao da neko {apu}e: gledaj, ili slu{aj, ili ga uberem, volim wegov sjaj usred dana, wegovu prosto: ~ekaj. Ali, ima li jo{ vremena za ~eka we, oblost zdravih obraza, wegov ukus ponekad kiseo, strpqe wa za ~eka we? I, onda, da li se doista radi o ponekad vod wikav, wegovu grimiznu boju. To je, pro- sto, druga pri~a: na toploti dana, u jeku sunca, sa u`urbanom `e qom da zagrizem i druge vo} ke, lestvekojima se ne pe Plamen izme|u dva dlana, koji obasjava, mla~i.
Prigu{ena svetiq ka. Ima li lep{eg natpisa za naj- bo qe svrati{te? Gde ne moramo ulaziti da bismo seose}ali zaklo Boja u drugoj boji, u trenutku prela`e wa, gde se prelazi me|upostaja – solarni atleta u vestalku, ~i-ni se, lak{u od wega – kao srce, kao Sveto srce Isu- „Kod tre {wevog drveta punog tre{a wa.” Biza- ran natpis, iako lep, i ~udan putnik, vo|en i hra -wen fatamorganama! Ne izgleda li malo upla{eno, pritisnut, nije li smr{ao? Da oja~a i razmahne sevetar, koji ga zove starim milova wima na ovom po- Vatra, u zaklonu od li{}a, ono samo pre boje sna.
~etku no}i, bojim se da ne bi dugo izdr`ao. Od go- Mirno, umiruju}e. Perje maj~inske ptice. dina se ne {titi se}a wima i snovima. Mo`da ~ak ni molitvama. Ali ko vam je ikada i{ta obe}ao?I{ta vi{e od ovih tako lepih opsena koje vas li-{avaju sna? Suvi{e lepih, me|utim, nastavqa goto-vo manija~ ki da misli, da ne bi bile samo opsene.

Source: http://german.traduki.eu/leseprobe/227_Jaccottet_Leseprobe.pdf

bmglabtech.com

Inhibitory Effect of Terbinafine on Reactive Oxygen Species (ROS) Generation by Candida albicansU-C. Hipler1, Ch. Schroeter1, U. Wollina1, B. Hipler21Department of Dermatology and Allergology, Friedrich-Schiller-Universität, Jena, Germany; 2BMG LABTECH, Germany1x109 cells/mL were prepared in saline and YEPG medium. Candida cells at a concentration of 1x108 cells/mL were incubated in s

Copyright © 2010-2014 Medicament Inoculation Pdf